Moskva suzama ne veruje
Razgovori sa četvorogodišnjakom
Mama, oni to govore da me ugroze!
Ti im kaži Važi i idi dalje.
Mama, baš ti je lepa haljina!
Hvala, ljubavi.
Od koga si to dobila? (za svoje 4.5 godine je toliko puta bio u šopingu da je zaključio da se garderoba dobija, a ne kupuje.)
Mama, ovo nije Beograd!
Nego?
Ovo je smrdigrad. Tu su sve kake!
Razgovori sa dvogodišnjakom
Mama, plašim se pauka.
Neće nama pauk ništa.
Da, on radi svoje, a mi svoje.
Dobro jutro, platanete! (bananice, prim.prev.)
Nisam ja platanete, ja sam Roski. (Rosi i Boumi, pseudonimi by Pau)
Razgovori dvogodišnjaka i četvorogodišnjaka
Nil: Mama,hoću u Mirkin auto.
Kai: Kaže se Mirkov auto!
Kratka analiza političke situacije
Arheolozi iz peska
U igraonici Dvorac na keju družimo se sa Vanjom i Kikicom, dok se vi igrate u pesku. Utom stiže i kum Damir, pravo iz Dalmacije. Pokazuje nam fotografije svoje kuće, bašte i prirode koja je okružuje. Priča nam kako su se on i kuma Dragana upoznali na Pravnom fakultetu gde je on svraćao sa Poljoprivrednog da se podruži i uči u čitaonici. Ja sam imao četvoro braće i sestara i nju je to privuklo, ona je bila jedinica. Onda sam ja otišao u vojsku i vratio se kući, ona je javila da u Negotinu ima posla i ja sam došao. Damirova majka umrla je nedavno sa 92 godine. Dva rata je preživela, komentarišem. To je ništa, odgovara Damir, ja sam 5 krugova kružio sada da nađem parking. To je stres, a ne 2 rata. Dok mene razgovor sa kumom vraća direktno u detinjstvo, a Veročka i Đokica nedostaju malo više nego inače, Kai viče iz peska: Mama, ja i Teo smo arheolozi u pesku! Arheolozi, smeje se kum, kao tvoji baka i deka.
Na rekama
Kupamo se u Savi, a onda vi hranite labuda po imenu Frankie Popo (koje mu je naravno dao Pau) zelenom salatom. Ako se navikne na hleb, neće više da jede salatu, obaveštava nas Milica. Kao i mi, smejem se. Čekamo veče na reci, koja nas časti odsustvom komaraca. Sutradan na Lidu, Niki savladava svoj strah od vožnje čamcem, a onda se brčkate u Dunavskom mulju. Anči iz Zemuna kaže da se ljudi danas stiskaju i u lovi i u emocijama, a da je njena baba mudro govorila da moraš da daš da bi dobio. Ja sam uvek bila pobornica te ideje, odgovaram. Ma kakva pobornica, ja tako živim. Živim kako hoću, to je najveća sloboda i privilegija danas, zaključuje Ana.
Jagodica suzama veruje
Trudna sam sa Nikijem, neko kuca na vrata. Ne očekujem nikoga. Otvaram, draga mlada žena u rukama drži sitnice za bebu i neki slatkiš. Mi smo vaše nove komšije. Ja sam Sveta, drago mi je. Uskoro upoznajemo i ostale članove porodice i prelazimo iz stana u stan kao sa komšijama koje poznajemo ceo život. Slušamo o životu u Moskvi i njenom rodnom Jekaterinburgu i poziramo Svetinom umetničkom oku za najlepše porodične fotke koje imamo. Velika je sreća imati divne komšije, govorila je vaša nona Veročka. Jednom prilikom, ja pričam kako sam kao mala bila fascinirana Veročkinom kumom Mirom koja dolazi u posetu u Negotin iz Kalifornije. Za mene je ona bila vila slobode. To si ti za Asju, smeje se Sveta, dok se Asja standardno stidi. Zezamo se da je Nikita provereno špijun, pošto nikada nismo do kraja sigurni šta tačno radi. Kada prošle godine dobiju zelenu kartu na lutriji, potvrđujemo svoje teorije. Ali ja sam je dobila, buni se Sveta, a ne on. Imaju valjda i žene špijuna neka prava, odgovaramo. Posle prvobitnog šoka od novootvorene opcije, polako razmatraju odlazak. Nisam verovala da ćeš ti podržati selidbu u Ameriku, smeje se Sveta. Dok god se ne selim ja, nemam primedbi, odgovaram. Putujemo dan posle vaše godišnjice braka, obaveštava nas Sveta kada hipotetička razmatranja postanu stvarnost. Ova žena nije samo divna komšinica, razmišljam. Ona je svetlost i ljubav. Istovremeno. Sinoć odlazim da ih oslobodim još nekih stvari. Asja pita hoću li kada odnesemo stvari da se popnem da zajedno jedemo trešnje. Ne pita mene direktno, ali mi svejedno osvetli dušu. Naravno, odgovaram, sa zadovoljstvom. Pričam im da trenutno čitam knjigu Moskva suzama ne veruje o tri devojke koje 1958. iz duboke provincije stižu u Moskvu pokušavajući da se snađu u surovoj prestonici koja ne veruje suzama provincijalki. Priča ih prati u periodu krajem 50-ih, a onda krajem 70ih, živopisno oslikavajući sovjetsko društvo. Znaš da postoji film?, pitaju me. Nisam znala, ali sam pročitala. Najgledaniji sovjetski film svih vremena, dobio je i Oskara. Zabavan je, pogledaj ga, kaže Sveta. Semi se uznemireno mota oko stola, predosećajući da se nešto veliko dešava. Iz Moskve je stigao naknadno, pa mu je ostala trauma da će ga i ovog puta ostaviti. Na dijeti je da ne pređe dozvoljenu kilažu za let, kaže Nikita. A ne voli dijete. Semi, ruski pas sa srpskim pasošem koji ide u SAD i vas četvoro, koji ste u poslednjih 5-6 godina živeli u Moskvi, Tel Avivu, Beogradu i sada odoste u Severnu Karolinu. Radite dictatorship tour, smejem se. Fale vam samo Kina i Severna Koreja, da kompletirate. Dok sedimo u stanu punom spakovanih kofera i jedemo trešnje i lubenicu, a Sveta priča kako zbog male nepažnje umalo nisu ostali bez viza, mene hvata nostalgija. Znam da će im tamo biti dobro, ali znam i da će mi mnogo nedostajati. Srećom, Sveta uvek ostavlja deo svoje svetlosti za one koji ostaju. Vidimo se sutra, kaže Sveta dok se grlimo. Doneću vam tortu za godišnjicu!
The Russians ❤️